Zubne ciste u ustima su patološke šupljine koje su obložene tkivom i ispunjene tečnošću i mogu se razvijati u vilicima i u mekom tkivu (usna,obraz..).
Zubne ciste nastaju kao reakcija organizma na konstantnu infekciju koja dolazi preko vrha korena u vilicu iz zubne pulpe koja je inficirana (gangrena), kao posledica karijesa.
Zubne ciste se mogu razviti i okolo krunice neizniklog zuba, iz drugih razloga. Pogađaju muškarce i žene kao i decu.
Treba biti dodatno oprezan jer pacijent može da dobije i više cisti. Ukoliko postoji više inficiranih zuba u ustima na svakom može nastati cista. Kod nekih ljudi veća je verovatnoća nastanka zbog loše higijene i netretiranih zuba sa velikim karijesom. Smatra se da postoji i genetska predispozicija za razvoj ovih lezija, koje se svakako mogu sprečiti blagovremenom terapijom. Postoje neki urođeni sindromi kod kojih pored drugih poremećaja karakteristična je pojava multipnih cista.
Koji su simptomi koji mogu ukazati na postojanje ciste ?
Zubne ciste u najvećem broju slučajeva započinju rastu bez simptoma dok ne dostignu odgovarajuću veličinu ili kada dospeju u stanje akutne infekcije. Sledeća stanja mogu ukazati na postojanje ciste :
– Promenjena boja zuba (znak da je došlo do odumiranja pulpe)
– Nelečene velike karijesne lezije na zubima
– Tvrdo izbočenje na kosti iznad zuba (kao posledica rasta ciste)
– Fistula kod korena iz koje se cedi sadržaj
– U akutnoj fazi bol, otok, crvenilo kod zuba
– Neprijatan sekret iz nosa (znak da je perforirala sinus)
– Odsustvo nicanja stalnog zuba ili perzistentan mlečni zub…
Kako rastu postepeno ciste resorbuju okolnu kost i mogu oslabiti vilice, oštetiti susedne zdrave zube, prodreti u susedne anatomske strukture (sinus, nos) i napraviti ozbiljne komplikacije. Mogu se akutno inficirati i izazvati veliki otok na licu sa bolovima.
Gde se mogu javiti ciste osim na zubima u usnoj duplji?
Praktično u svim tkivima, ali jedna od češćih lokalizacija je na donjoj usni. Ova cista nema veze sa zubima već nastaje zbog opstrukcije izvodnih kanala malih pljuvačnih žlezda koje se nalaze u sluzokoži usta. Do zapušavanja kanala dolazi zbog konstantnog grickanja donje usne (traume).
Kako se dijagnostikuju zubne ciste ?
Informacije koje pruža pacijent u vezi ranijih otoka, bolova i drugih simptoma su veoma značajne. Kliničkim pregledom se mogu uočiti karijesni zubi ponekad otok kod vrha korena i fistula.
Suverena dijagnostička metoda za zubne ciste je rtg snimanje zuba, pomoću koje možemo da postavimo dijagnozu. odredimo veličinu i lokalizaciju ciste, i odredimo adekvatnu terapiju. Kod svih zuba sa promenjenom bojom i velikim karijesnim lezijama obavezno je napraviti rtg snimak.
Zašto je bitno postaviti preciznu dijagnozu u vezi cista u usnoj šupljini ?
Cista je patološka lezija koja kada se formira nastavlja potpuno nezavistan rast i razaranje okolne kosti bez obzira na stanje zuba od kog je nastala. To znači da ako se zub uzročnik izvadi ili izleči a cista ostane u vilici ona će i dalje nastaviti da raste svojim tokom. Zato je potrebno izdiferencirati cistu od ostalih promena na zubnom korenu koje se za razliku od ciste mogu izlečiti tretiranjem uzročnika tj. inficirane pulpe.
Lečenje cista je isključivo hirurško. Potrebno je ukloniti cističnu leziju u potpunosti iz kosti. To je jedini pouzdan način. U istom aktu tretira se i zub uzročnik, skraćuje vrh korena i kanal korena hermetički zatvara. Ukoliko je cistična lezija zahvatila veći deo korena, zub uzročnik je potrebno izvaditi a cistu obavezno hirurški ukloniti.
Intervencija se izvodi u lokalnoj anesteziji, koja je dovoljna da pacijent ne oseća nikakve bolove. Konci se skidaju za nedelju dana. Ovako tretiran zub može da ostane u vilici još dugo i da bude uključen u protetsku rehabilitaciju (kao jedan od nosača mosta).